Novosadska Sinagoga se, pored svoje primarne namene, vrlo često koristi i kao koncertna dvorana i to većinom za muzičke programe koje organizuje Muzička omladina Novog Sada. Zbog izuzetne akustike i monumentalne unutrašnjosti ona je izuzetno popularno mesto za održavanje koncerata. Prostrana unutrašnjost Sinagoge pogodna je za nastupe većih vokalnih (najčešće horskih), instrumentalnih (simfonijski orkestar) kao i vokalno-instrumentalnih sastava. S obzirom na to da Sinagoga može da primi oko 800 posetilaca, Muzička omladina gala koncerte, kao što su, između ostalih, svečano otvaranje i svečano zatvaranje Novosadskih muzičkih svečanosti i Novogodišnji gala koncert organizuje upravo na ovom mestu.

Jevrejska škola (danas Baletska škola), Sinagoga i Jevrejska opština čine građevinski kompleks zidan u periodu od 1906. do 1909. godine. Središnji njegov deo zauzima Sinagoga koja je nastala prema projektu budimpeštanskog arhitekte Lipota Baumhorna (1860–1932). Koncipirana je u tradicionalnom duhu sa stilskim obeležjima secesije i to s osnovom trobrodne bazilike s pripratom, dvema kupolama kvadratne osnove na pročelju i tročlanim apsidalnim delom. Veličanstvenu centralnu kupolu projektovao je Karolj Fenjveš. Sinagoga je uvučena s linije uličnog fronta, shodno propisima koji su važili u Habzburškoj monarhiji. Naime, kako je rimokatoličanstvo bilo zvanična religija monarhije, u liniji uličnog fronta mogli su biti građeni isključivo sakralni objekti koji pripadaju ovoj veroispovesti.
Spolja je jednostavno dekorisana žutom klinker opekom, dok je u unutrašnjosti građevine izvedena bogata štuko dekoracija, uz oko 300 kvadratnih metara vitraža u prozorskim otvorima i rozetama, s imenima projektanta, izvođača radova i darodavaca koja se nalaze nad ulazima na čeonoj i bočnim fasadama. Glavni ulaz vodi u predvorje, gde se s leve strane nalazi česma za ritualno pranje ruku i bela mermerna ploča s imenima novosadskih Jevreja koji su stradali u ratu. U desnom, unutrašnjem uglu predvorja stoji nedavno obnovljena kamena ploča s deset božjih zapovesti, sačuvana iz prethodne, četvrte zgrade Sinagoge.
U unutrašnjosti Sinagoge, na čelu istočne strane, nalazi se aron hakodeš, sveti orman u kome se čuvaju svici Tore (koja sadrži pet knjiga Mojsijevih napisanih na svitku pergamenta namotanom na dve drvene drške), a iznad njega se vidi emajlirana okrugla ploča sa zlatnim slovima JHV, koja označavaju ime boga – jahve. Po učenjima jevrejske vere ovo ime se ne izgovara, tako da se umesto njega koristi reč adonaj, što znači gospod, ili hašem, što znači ime njegovo.
Na galeriji, na mestu za hor, nalazi se model Jerusalimskog hrama. Ovde su nekad bile orgulje marke “riger” od kojih je danas ostala samo maketa.
Sinagoga se svrstava u najbolja ostvarenja bečkih i peštanskih arhitekata, kao i među najvrednije objekte našeg grada.
Novosadska Sinagoga je prvenstveno molitveni dom za pripadnike današnje jevrejske zajednice Novog Sada, ali i „dom molitve svih naroda“. Ona pripada aškenaskom obredu i neološkog je, tj. liberalnog, a ne ortodoksnog pravca, pa je i u tom smislu ona hram za sve narode sveta, kako je na hebrejskom jeziku ispisano nad ulaznim vratima.