Balkanska saglasja
Program: Promocija novog CD izdanja

Prodaja ulaznica i informacije u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2/III, tel. 021/452-344) radnim danima od 8 do 14h, kao i dva sata pred početak koncerta na mestu održavanja programa.
On-line rezervacije na www.muzickaomladina.org
cene ulaznica: 500,00 – parter sa strane i 700,00 dinara parter sredina i centralna galerija

***

Teofilovići
Blizanci Teofilovići, Ratko i Radiša, rođeni su u Čačku, gde od 1983. godine počinju da se bave muzikom kao članovi gradskog hora. Nakon osam godina provedenih u horu i iznenadne smrti dirigenta Predraga Peruničića, koji ih je i uveo u svet muzike, započinju s istraživanjem starih muzičkih zapisa i muzičke baštine Srbije i Balkana. Tradicionalno muzičko i poetsko nasleđe interpretiraju autentičnim, do tada nezabeleženim a capella dvoglasom, koji postaje njihov zaštitni znak i koji ih s razlogom svrstava u jedinstvenu muzičku pojavu na Balkanu.

Kao vokalni duet, Teofilovići ozbiljniju profesionalnu karijeru započinju ranih 90-ih godina 20. veka, kada snimaju 30 numera za nacionalni radio i televiziju, čime i počinje njihova koncertna aktivnost. Prekretnicu u karijeri ostvaruju debi albumom Čuvari sna (1998). Ovo izdanje, koje sadrži obrade 15 arhaičnih pesama, biva izuzetno dobro primljeno, kako od muzičkih stručnjaka tako i od najšire publike. Mnogi ugledni kritičari i umetnici proglašavaju tada Teofiloviće najdragocenijom muzičkom pojavom u Srbiji: „Ratko i Radiša su ne samo čuvari narodnog sna, već i jedinstven znak o čudu pesme“ (Petar Peca Popović); „Oni dokazuju da narodno pevanje nije fetiš, ni relikvija, već stalno liturgijsko kretanje duha kroz vreme“ (Emilija Radmilović).

Na podjednako dobar prijem nailazi i naredni album – Sabazorski vetrovi, koji Teofilovići objavljuju 2001. godine, i na kojem se nalazi 16 novih numera. Prema rečima prof. dr Nenada Ljubinkovića, ovo muzičko ostvarenje Teofilovića nije samo nastavak traganja za savremenim etno-zvukovnim izrazom, ono jeste i svekoliko traganje za smislom i lepotom života.

S obzirom na to da je snaga njihovog pevanja na koncertima još izraženija od one koju donose studijski snimci, Teofilovići 2007. godine objavljuju koncertni kompakt-disk pod nazivom Koncert Belgrade live. Pod utiskom ovog albuma, Ivan Ivačković piše sledeće: „Ratko i Radiša Teofilović, blizanci s glasovima kakvi nastaju jednom u deceniji, ako ne i ređe…“.

Iako vođeni idejom da je ljudski glas najstariji i najsavršeniji instrument, Teofilovići nisu odoleli povremenim eksperimentima, sarađujući s drugim muzičarima. Nastupali su s dugogodišnjim članom ansambla „Renesans“ Žoržom Grujićem (stari instrumenti: gajde, kaval, rog, duduk), perkusionistom i kompozitorom Nebojšom Živkovićem i profesorom harmonike Bobanom Bjelićem. No, najplodnija i najznačajnija saradnja Teofilovića uspostavljena je s čuvenim gitaristom iz Los Anđelesa Miroslavom Tadićem. Zajedno snimaju album Vidarica, koji sadrži 14 obrada narodnih pesama s područja uže Srbije i Kosova, Bosne, Dalmacije i Makedonije. Vidarica je i novi iskorak u muzičkom stvaralaštvu braće Teofilović jer na jedinstven način spaja njihove čudesne vokale i zvuke žičanog instrumenta. Ova, prema rečima kritičarke Marije Ćirić, uzbudljiva muzičko-poetska priča, naišla je na vanredan prijem javnosti – Vidarica tako postaje više od muzike same: „… interpretacijama trojice umetnika ona zaista dobija lekovita svojstva i nudi (zvučnu) sliku stvarnosti neuporedivo primamljiviju od one u kojoj se krećemo“ (Marija Ćirić); „Ovakav album kakav je Vidarica mogu stvoriti samo talentirani pripovjedači – album koji je za buduće naraštaje značajno djelo, koje publika treba pažljivo konzumirati“ (Ivica Stanković). Saradnja s Miroslavom Tadićem se nakon snimanja albuma nastavila kroz zajedničku koncertnu aktivnost.

Teofilovići su održali veliki broj koncerata u gotovo svim velikim gradovima Evrope, u Japanu, Americi… Nastupali su u nekim od najznačajnijih koncertnih dvorana sveta, kao što su Centar „Kennedy“ (Vašington), Aula počasnih gostiju Kanadskog parlamenta (Otava), „Franc List“ (Budimpešta), Koncertna dvorana „Čajkovski“ (Moskva), „Mozartsaal“ u bečkom Koncerthausu, kao i na velikim svetskim festivalima, poput Svetskog festivala izvođačkih umetnost (Osaka), fesivala „Sziget“ (Budimpešta), „Estivoce“ (Korzika), „Canti di tradizioni“ (Sardinija), „Mehr als Musik“ (Linc), „Stübing“ (Grac), „Glatt & Verkehrt“ (Krems), zatim dva festivala u Švajcarskoj (oba u Štansu) i mnogi drugi. Takođe, Teofilovići su gostovali i na prestižnim univerzitetima u SAD, među kojima su Konzervatorij Nove Engleske (Boston), Čikaški univerzitet, Univerzitet „George Washington“, Kalifornijski umetnički institut (Valensija), Koledž „Franklin“ (Indijana).

„Glasovi stoleća“, „umetničke ikone“, „umetnički vrhunac čitavog festivala“ samo su neki od naslova i utisaka međunarodnih novinara i organizatora njihovih koncerata. Jednostavno, njihovi živi nastupi, u kojima se najintenzivnije mogu osetiti melodijska vrludanja, lelujanja glasa i snaga zanosa, nude jedinstveno muzičko iskustvo koje se ne zaboravlja.