MUZSIKÁS

Detalji događaja

  • субота | 25.04.2015.
  • 22:00
  • Sinagoga

Drugačiji Bartok: stazama baštine
MUZSIKÁS (Mađarska)
Mihály SIPOS, violina, citra, vokal
László PORTELEKI, violina, koboz, vokal
Péter ÉRI, viola, mandolina,flauta, vokal
Dániel HAMAR, bass, gardon, vokal
Specijalni gosti:
Mária PETRÁS, vokal (Moldavija) – Jenő JANDÓ, klavir

*Realizaciju koncerta pomogao:

logo_HU_8

** Prodaja ulaznica i informacije:
Muzička omladina Novog Sada (Katolička porta 2/2, tel. 021/452 344), radnim danima od 8 do 14, kao i dva sata pred početak programa na mestu održavanja.
ON LINE rezervacije i kupovina: www.muzickaomladina.org

Cena ulaznice: 500,00 dinara

Muzsikas-Foto_TamasOpitz-01

Muzikas
fotograf: Tamas Opitz

MUŽIKAŠ, Mađarska
Da je ansambl „Mužikaš“, posle četiri decenije po svemu jedinstvene karijere, ostao najpoznatija i najpopularnija mađarska folklorna grupa, kako u domovini, tako i širom sveta, dokaz je i velika nagrada WOMEX-a za 2008. godinu. Svetsko muzičko priznanje vrsni muzičari dobili su ne samo zbog svog doprinosa priznavanju i prihvatanju mađarske narodne muzike, već i zbog njihovog originalnog muzičkog jezika, mnogostranosti izražavanja, velikih instrumentalnih sposobnosti i snažne umetničke kreativnosti. Sa svim ovim osobinama oni vladaju različitim muzičkim scenama, sarađujući s brojnim renomiranim umetnicima i sastavima, od folka i svetske (world) muzike do klasike i džeza, pa čak i alternativnog roka. Redovne turneje vode ih po svim kontinentima, uključujući gotovo sve evropske zemlje, Severnu Ameriku, Japan, Australiju i Novi Zeland, Hong Kong, Singapur i Tajvan. Svoja izuzetna i neobična živa izvođenja predstavljaju na najvećim festivalima i u najvažnijim koncertnim dvoranama, poput Rojal festival hola, Rojal Albert hola, Centra „Barbikan“ i Kvin Elizabet hola u Londonu, Kuće muzike u Parizu, Akademije „Santa Čečilija“ u Rimu, dvorane Koncertgebaua u Amsterdamu i Karnegi hola u Njujorku. Kao članovi prvog mađarskog folklornog ansambla koji je prihvaćen na klasičnoj muzičkoj sceni, „muzikaši“ kombinuju tradicionalnu muziku s autorskim ostvarenjima Bartoka, Kodalja, Kurtaga, Ligetija. Uspešnom fuzijom klasične i narodne mađarske muzike 20. veka čuvaju od zaborava, za buduće generacije, baštinu Bele Bartoka, najvećeg mađarskog kompozitora i sakupljača narodne muzike. Na dugoj listi njihovih muzičkih partnera nalaze se: violista, gajdaš, pevač i violinista Šandor Čori, jedan od osnivača grupe i čuvena pevačica Marta Šebešćen. U novije vreme nastupaju s neverovatnom pevačicom Marijom Petraš i plesnim parom Zoltanom Farkašom i Ildikom Tot. Saradnja s muzičarima izvan ansambla uključuje Aleksandera Balaneskua, Jenea Jandoa, Mihalja Dreša, gudačke kvartete „Takacs“ „Keller“, „Bartok“, horove i simfonijske orkestre, kao što su Devojački hor „Pro muzika“, vokalni ansambl „Tomkins“, Škotski simfonijski orkestar Bi-Bi-Sija, Londonski orkestar „Sinfonietta” i Simfonijski orkestar „Danubia“, ali i folk muzičare i grupe kao što su „Palatkai banda“, Fodor Šandor Neti, ili George Kovač Čota iz Rumunije. Još dalekih 90-ih, sada već prošlog veka, zapaženo je njihovo učešće u filmu Muzička kutija oskarovca Koste Gavrasa, koji je osvojio prvu nagradu na Berlinskom filmskom festivalu 1989. Takođe su se pobrinuli i za muzičku opremu savremenog plesnog komada Dancing Room koji se izvodio u nekoliko engleskih tetara, a snimljen je i za Bi-Bi-Si. Među brojnim odličjima ansambla „Mužikaš“ izdvajaju se najuglednije državne nagrade za umetnike, kao što su „Kossuth“ i „Prima primissima“, te u 2008. pomenuta svetska prestižna nagrada WOMEX-a. Od novijih uspešnijih nastupa vredan pamćenja je koncert u seriji „Infernal Dance” (organizacija Londonske filharmonije) u čast velikog Bartoka. Godinu dana kasnije, programom Bartokovi putevi i koreni izvedenim zajedno s renomiranim pijanistom Andrašom Šifom, ovi sjajni muzičari su izazvali stojeće ovacije u njujorškom Karnegi holu.

MARIJA PETRAŠ, vokal, Rumunija
Rođena je u rumunskom seocetu Đioseni (na mađ. Diószén) među tzv. „čango“ („csango“) Mađarima, gde je u tradicionalnom okruženju na maternjem jeziku naučila, u autentičnom načinu predavanja, mnoge narodne pesme i balade, kao i gregorijanske napeve na latinskom, koje je slušala na misi. Njen put originalne pevačice sledio je bogati koloritni stil najboljih seoskih pevača u regionu, kojem su se divili mnogi folkloristi i muzičari, poput Bele Bartoka. Prirodno i specifično pevanje ubraja Mariju Petraš u najbolje čuvare nacionalne baštine i majstore njenog oživljavanja i negovanja, kao što to slično čini Marta Šebešćen. Studirala je grafiku, a u Mađarskoj živi od 1990. Diplomirala je keramiku i vajarstvo; redovno učestvuje na čuvenim evropskim izložbama. Kao pevačica, nastupa solistički ili s različitim muzičkim sastavima, kao što je i grupa „Mužikaš“ s kojom učestvuje na koncertima u Mađarskoj i drugim događajima u Evropi. Od skorijih izvođenja, zapažen je nedavni nastup u Antverpenu u Belgiji, na celodnevnom ciklusu koncerata posvećenih Bartoku.

JENE JANDO, klavir, Mađarska
Jedan od najplodnijih, ali i najcenjenijih i najomiljenijih umetnika u istoriji diskografije, ugledni mađarski pijanista deluje i kao renomirani profesor Muzičke akademije „Franc List“ u Budimpešti. Dobitnik niza nagrada na klavirskim takmičenjima u Mađarskoj i inostranstvu, između ostalog je i pobednik Mađarskog pijanističkog konkursa 1973. i osvajač prve nagrade u kategoriji kamerne muzike na Međunarodnom klavirskom takmičenju u Sidneju 1977. Za izdavačku kuću „Naxos” Jando je zabeležio sve Mocartove klavirske koncerte i sonate. Među tonskim zapisima ostvarenim za istog izdavača ističu se snimci koncerata Griga i Šumana, kao i Rahmanjinovljevog Drugog klavirskog koncerta u c-molu, Rapsodije na Paganinijevu temu istog autora, svih Hajdnovih i Betovenovih sonata, klavirske muzike Bele Bartoka i širokog repertoara kamerne muzike. Serija od deset kompakt-diskova kompletnih Hajdnovih klavirskih sonata, realizovana povodom obeležavanja 200-godišnjice kompozitorove smrti, dobila je odlične ocene kritike. Rođen u Pečuju, tihom gradu u južnoj Mađarskoj, Jene Jando je počeo da uči klavir sa svojom majkom. Studije je nastavio na Muzičkoj akademiji „Franc List“, pod budnim nadzorom Katalin Nemeš i Paula Kadoše. Posle diplomiranja, usledio je niz uspeha na velikim međunarodnim nadmetanjima, uključujući i pijanističke konkurse „Cziffra“ i „Dino Ciani”. Međutim, on sam smatra da je njegova profesionalna karijera ozbiljno započela tek kada je u 18. godini osvojio treću nagradu na takmičenju „Betoven“. Ova nagrada mu je kasnije omogućila objavljivanje kompletnih Betovenovih sonata, takođe za „Naxos” (tada još mladi izdavač). Umetnikov senzibilitet za kamernu muziku može se osetiti na zapisima interpretacija Šubertovog kvinteta Pastrmka, Bramsovog i Šumanovih klavirskih kvinteta (realizovanih s Gudačkim kvartetom „Kodalj“), kao i na visoko ocenjenim snimcima Betovenovih klavirskih trija. Kao klavirski saradnik, Jene Jando je ostvario blisku komunikaciju s japanskom violinistkinjom Takako Nišizaki s kojom je izvodio i uspešno snimio sonate Griga i Franka, i, posebno, četiri albuma Mocartovih violinskih sonata. Njegov specifični pijanistički stil takođe je izuzetan i kod tumačenja sonata za violončelo i klavir Kodalja i Dohnanjija, zabeleženim na diskovima s nemačkom violončelistkinjom Marijom Kligel.