Ansambl “NEW TRINITY BAROQUE” na istorijskim instrumentima
Solisti:
Katarina Đorđević, barokna violina (Velika Britanija/Srbija)
Karolina Beter, traverzo flauta (Nemačka/Srbija)
Dušan Toroman, čembalo i orgulje (Italija/Srbija)

Predrag Gosta, čembalo, orgulje i umetničko vođstvo (SAD/Srbija)

Prodaja ulaznica i informacije: Muzička omladina Novog Sada (Katolička porta 2/II, tel.021 452 344) radnima danima od 8 do 14h, kao i dva sata pred početak koncerta na mestu održavanja.
Cena karte: 500,00 dinara

Program:
Johan Sebastian Bah (1685-1750):
5. Brandenburški koncert u D-duru, BWV 1050
Koncert za čembalo u A-duru, BWV 1055
Koncert za violinu u a-molu, BWV 1041
Orkestarska svita br. 2 u h-molu, BWV 1067

Članovi ansambla “New Trinity Baroque“:
Katarina Đorđević, barokna violina
Dušica Blaženović, barokna violina
Ivana Zavišić, barokna violina
Ana Torbica, barokna viola (Bugarska/Srbija)
André Laurent O’Neil, barokno violončelo (SAD)
Vojislav Despotović, violone
Darko Karajić, teorba
***
Na programu ovog celovečernjeg koncerta koncertantne muzike slavnog Johana Sebastijana Baha su njegov 5. Brandenburški koncert (BWV 1050), kao i tri virtuozna koncerta za čembalo, violinu i flautu. Verovatno najpoznatiji iz kolekcije, Brandenburški koncert br. 5 napisan je oko 1720. godine i posvećen je Kristijanu Ludvigu od Brandenburga. Deo je kolekcije od ukupno 6 koncerata koji kao inspiraciju imaju mitološka ili religiozna bića i događaje, a napisan je u Ketenu. Koncert broj 5 ima tri solo instrumenta – čembalo, violinu i flautu – od kojih Bah posebnu pažnju daje čembalu. Kao takav, ovaj Brandenburški koncert smatra se i Bahovim prvim koncertom za čembalo, od ukupno 15, koliko ih je napisao. Među njima, 4. koncert za solo čembalo u A-duru (BWV 1055) posebno je virtuozan i predstavlja biser njegovog stvaralačkog opusa. Veruje se da je Bah napisao verziju istog koncerta i za obou d’amore, s obzirom da se danas smatra da su većina njegovih čembalističkih koncerata u stvari prerade koncerata za neke druge instrumente koje je napisao za vreme svog boravka na dvorcu u Ketenu. Mislimo da je nastao 1721. godine – dakle, iste godine kada je Bah objavio svoju kolekciju Brandenburških koncerata – i to je upravo poveznica koja čini ova dva koncerta idealnim za ovaj program. Na sličan način, Koncert za violinu u a-molu (BWV 1041) takođe je komponovan u Ketenu između 1717. i 1723. godine, mada jedini sačuvan manuskript potiče iz 1730. godine kada je Bah radio kao orguljaš crkve i škole sv. Tome u Lajpcigu. Svita za solo flautu, gudače i kontinuo br. 2 (BWV 1067) jedna je od četiri svite koju je Bah iskomponovao tokom svog opusa, a manuskript potiče iz Lajpciga iz 1738. godine. Ovo je jedina svita u kojoj dominira solistički instrument i stoga možemo reći da se radi o flautskom koncertu. Jedini razlog zašto je nazivamo svitom jeste činjenica da umesto uobičajena tri stava koja su određena tempom ovaj “koncert” za stavove ima plesove tipične za svitu francuskog stila (uvertira, rondo, sarabanda, menuet, itd.). Smatra se da je ova svita nastala takođe kao prerada ranije kompozicije koja je najverovatnije bila napisana za violinu i gudače i napisana u a-molu, a koja potiče iz ketenskog perioda, kao i ostale kompozicije na ovom programu. Poslednji stav iz ove kompozicije – badineri – verovatno je i najpopularniji stav među sve četiri svite.

New Trinity Baroque je poznat kao jedan od najznačajnijih ansambala za ranu muziku u svetu. Osnovan je 1998. godine u Londonu od strane Predraga Goste, a baziran je u Atlanti, SAD. Od nedavno svoje aktivnosti širi i u Srbiju, prateći put svog umetničkog direktora, u kome sada nastupaju i mnogi naši umetnici. Repertoar ovog sastava obuhvata muziku od kamerne do orkestarske, od kantata do opera, a stil koji neguje je od renesansnog do klasičnog. Koncerti pomenutog ansambla su konstantno veoma posećeni i visoko cenjeni među muzičkim znalcima, ali i samim ljubiteljima pomenutih epoha. Izdali su čak devet kompakt diskova visoko kvalitetne produkcije. Pored koncerata, često održavaju i različite edukativne aktivnosti i promotivne koncerte, a često su i na festivalskim turnejama – među njima, posebno se ističu Piccolo Spoleto Festival u Čarlstonu, Boston Early Music Festival, Varaždinske barokne večeri i Festival „Korkyra Baroque“ u Hrvatskoj, festivali Rane muzike u Beogradu i “Dani baroka” u Novom Sadu, kao i koncerti u Švedskoj, Engleskoj i Finskoj.

Predrag Gosta je svoj umetnički rad bazirao najpre na izvođenje i izučavanje muzike 17. i 18. veka. svirajući na originalnim instrumentima ili replikama muzičkih instrumenata iz tog perioda, kao i na saradnju s muzičarima koji se bave izvođaštvom tih perioda. Gosta je u poslednjih 17 godina tokom svog boravka u SAD-u zabeležio značajan uspeh, pre svega sa svojim ansamblom Nju triniti barok (New Trinity Baroque), ali i sa zapaženim umetnicima u toj oblasti – Evelin Tab, Florijan Dojter, Endrju Lorens-King i drugima. Maestro Gosta u protekle tri godine sve je više prisutan na našoj muzičkoj sceni, gde je pokrenuo inicijativu Barokne akademije zajedno s poznatom baroknom umetnicom i kontra-altom, Marijanom Mijanović, a od 2014. je i umetnički direktor Nove beogradske opere koja se pre svega bavi baroknom operom. Takođe vodi i Novi simfonijski orkestar “Makris”, koji je osnovan 2015. godine i vrlo zapažen kao novi orkestar na domaćoj umetničkoj sceni. Gosta je nastupao na značajnim festivalima rane muzike u SAD-u, Evropi i Rusiji, a dirigovao orkestrima kao što su Londonski simfonijski orkestar i Orkestar državne kapele “Glinka“. U Beogradu je umetnički direktor Festivala rane muzike i predsednik Studija za ranu muziku.