SIMFONIJSKI ORKESTAR I HOR AKADEMIJE UMETNOSTI, VOJVOĐANSKI MEŠOVITI HOR

Detalji događaja

  • уторак | 16.04.2019.
  • 20:00 - 21:45
  • Sinagoga, Jevrejska 9, Novi Sad
  • 021/ 452-344

Nomus 2019.
dirigent: Andrej BURSAĆ
solist: Kemal GEKIĆ, klavir (SAD)

P r o g r a m:
F. KAUFMAN: Gernika, koncert za klavir i orkestar, *srpska premijera
J. BRAHMS: Varijacije na Hajdnovu temu op.56a
L. v. BEETHOVEN: Fantazija za klavir, hor i orkestar u c-molu, op. 80

Prodaja ulaznica i informacije u Muzičkoj omladini Novog Sada (Katolička porta 2, tel. 021/452-344), radnim danima od 8h do 14h, kao i dva sata pred početak koncerta na mestu održavanja. On-line rezervacije i kupovina karata: www.muzickaomladina.org
Cene ulaznica:
1.000,00 dinara parter sredina i galerija i 800,00 dinara parter sa strane

Pokrovitelj festivala Nomus 2019: Grad Novi Sad

KEMAL GEKIĆ, klavir, SAD
Jedan od najistaknutijih pijanista svoje generacije, čije interpretacije krasi originalnost pristupa, često provokativnog i intrigantnog, ali zato hrabrog i vrlo uverljivog. Ovog nekonvencionalnog, veoma ekspresivnog i tehnički perfektnog umetnika, danas mnogi hvale kao jednog od najvećih i najuzbudljivijih savremenih pijanista. Ono što ga čini toliko posebnim jeste njegov umetnički kredo koji podrazumeva poznavanje svih bitnih činjenica potrebnih za rekonstrukciju originalnih ideja u delima koja svira i moć da ih oživi pred publikom, pružajući, po mnogim mišljenjima, „fascinantne, beskompromisne i uvek nove interpretacije“.
Kemal Gekić svira po čitavoj Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Bliskom i Dalekom istoku, Kanadi, Sovjetskom Savezu, Japanu, Jugoistočnom Pacifiku i Egiptu. Veliko interesovanje na američkom tržištu poslednjih godina odvelo ga je u mnoge zemlje Južne Amerike. Ovacije na koncertima u Venecueli, Gvatemali, Boliviji svedoče o sve većoj popularnosti njegovih samosvojnih izvođenja. Pune sale na koncertima Kemala Gekića u Japanu privukle su pažnju mnogih univerziteta i konzervatorijuma širom zemlje u kojima održava brojne majstorske kurseve. Koncerte Kemala Gekića prenose sve veće televizijske kuće: RAI, TV Portugal, HNK (Japan), Poltel, Egipatska TV, NDR, RTV USSR, Intervizija, PBS (SAD) i CBS (Kanada). Za svoje snimke na kojima su istančana i pronicljiva viđenja muzike Hendla, Mocarta, Šopena, Skrjabina i Lista, Kemal Gekić je nagrađivan u Evropi, Americi i Japanu. Njegov izvanredni kompakt-disk objavljen za „Naxos“, s transkripcijama Rosinija – Lista, osvojio je „Rosetu“, nagradu muzičkog vodiča Penguin, dok se njegov tonski zapis za „JVC“, s Transcendentalnim etidama Franca Lista smatra najboljim u istoriji pijanizma.
Put od rodnog Splita, preko Zagreba i Novog Sada, doveo je Kemala Gekića do Sjedinjenih Američkih Država, gde živi od 1999, a uz pijanističku karijeru radi kao stalni profesor na Međunarodnom univerzitetu u Majamiju na Floridi i kao profesor na Muzičkoj akademiji „Musashino“ u Tokiju.

ANDREJ BURSAĆ, dirigent, Srbija
Diplomirao je klavir i dirigovanje, a potom stekao zvanje magistra dirigovanja. Umetničku karijeru započinje kao dirigent čuvenog hora „Josif Marinković” iz Zrenjanina, na čijem čelu se našao ubrzo posle smrti svog oca Slobodana Bursaća, legendarnog vođe ovog ansambla.  Ovaj sastav je tokom svoje bogate istorije, pored titule najboljeg hora sveta (stečene 1987. u velškom gradu Langolenu), osvojio brojne nagrade i gostovao na najprestižnijim scenama u zemlji i inostranstvu.
Dirigentsku aktivnost Andrej Bursać dalje razvija saradnjom s ansamblima i institucijama poput Opere SNP-a u Novom Sadu, Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkestra i Hora Akademije umetnosti u Novom Sadu, Vojvođanskog mešovitog hora, Novosadskog kamernog orkestra, ansambla „Camerata Academica” i drugih, pokazujući veliku raznovrsnost umetničkog delovanja. Njegov repertoar obuhvata horske i simfonijske, odnosno koncertantne kompozicije, veliki broj vokalno-instrumentalnih formi, dela operskog i operetskog repertoara, kao i ostvarenja za kamerni orkestar, a najzad i numere iz oblasti popularne muzike.
Pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine, umetnik 2006. godine osniva Vojvođanski mešoviti hor, s ciljem dostizanja visokih umetničkih dometa, s kojim izvodi brojne koncerte u zemlji i inostranstvu.
Zaposlen je kao redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i šef Katedre za dirigovanje. Bio je gostujući predavač na Umjetničkoj akademiji u Osijeku, a od 2008. do 2012. i član Gradskog veća za kulturu Novog Sada. Godine 2011. pokrenuo je inicijativu da se grad Novi Sad kandiduje za evropsku prestonicu kulture i bio prvi predsednik Organizacionog odbora „NS EPK”.

SIMFONIJSKI ORKESTAR AKADEMIJE UMETNOSTI
Povod za osnivanje Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti bio je završni koncert 13. Susreta muzičkih akademija Jugoslavije, održan u Novom Sadu 24. maja 1986. godine. Tom prilikom studenti s različitih jugoslovenskih visokih muzičkih škola učestvovali su u pripremi Mocartovog Rekvijema i Listovog Koncerta za klavir i orkestar br. 1, pod dirigentskom palicom maestra Mladena Jagušta. Posle uspešno izvedenog programa, tadašnje rukovodstvo akademije, na čelu s dekanom prof. Nenadom Ostojićem, odlučuje se za formiranje stalnog simfonijskog ansambla čiji će sastav činiti studenti AU koji bi u toku svog školovanja imali prilike da realizuju po dva ili više projekata za vreme studijske godine.  Već u decembru 1986. godine ovaj ansambl predstavio se publici zajedno s Mešovitim horom Akademije umetnosti, što će biti gotovo redovna praksa sve do danas. Naime, pored simfonijske muzike, orkestar će u toku tri decenije svog postojanja često izvoditi repertoar koji uključuje mise, oratorijume i druga vokalno-instrumentalna dela.
Simfonijski orkestar Akademije umetnosti ostvario je do sada oko 80 koncerata u Novom Sadu, a neretko su programi bili izvođeni i u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, Negotinu, Somboru, Zrenjaninu i Subotici.
Posle dugogodišnjeg delovanja maestra Mladena Jagušta, stalni dirigent ansambla danas je prof. Andrej Bursać, a kao gostujući dirigenti nastupali su Željka Milanović, Fedor Prodanov, Berislav Skenderović, Saša Nikolovski Đumar (Makedonija), Tomislav Fačini (Hrvatska), Ilmar Lapinš (Litvanija), Mark Rasel Smit (SAD), Klaudio Vandeli (Italija) i dr.
Sa Simfonijskim orkestrom Akademije umetnosti nastupali su i brojni naši renomirani umetnici.

(Podaci preuzeti iz baze podataka projekta „Kulturološki identiteti u umetničkoj produkciji Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu – arhiviranje i analitičko predstavljanje građe i tradicije”, br. 114-451-1671/2016-02, finansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj).