Transformacije i transpozicije 1
Frank Wedekind – Duncan Sheik – Steven Sater:
BUĐENJE PROLEĆA, mjuzikl, premijera
Režija: Zoltán PUSKÁS

Scenografija: Zoltán PUSKÁS
Kostimograf: Andrea LEDENYÁK, k.g.
Dramaturg: Róbert LÉNÁRD
Koreograf: Ildikó GYENES, k.g.
Muzički materijal: Dávid KLEMM
Korepetitor: Ágota K. VITKAY

Muzika:
Mihajlo OKLOBDŽIJA, gitara – Igor KONECKY, bas gitara
Dávid KLEMM, klavijatura – Nenad KOJIĆ, bubnjevi

*Prodaja ulaznica i informacije:
Blagajna Novosadskog pozorišta / Ujvideki Szinhaz od 17-19 časova
Rezervacije na tel: 021/ 525-552 i 657-2526

Uloge:

Devojke:
Vendla – Lea BLASKÓ
Marta – Judit LÁSZLÓ
Ilse – Bea SZÉKELY
Tea – Sztaniszlava ORLOVITY
Ana – Judit VEREBES
Luiz – Tímea FÜLÖP

Momci:
Melhior – Csongor BERTA
Moric – Bence SZALAI
Hanšen – Áron SZILÁGYI
Ernst – Zoltán RÓKUS
Oto – Róbert OZSVÁR

Odrasli:
Muškarac – Árpád MÉSZÁROS
Žena – Terézia FIGURA

NOVOSADSKO POZORIŠTE/ÚJVIDÉKI SZÍNHÁZ
“Neoplanta”, najgledanija predstava u Vojvodini, dalje, kažu, nisu merili. Oduševila je Sterijino pozorje, bila njegov apsolutni pobednik. Bitefova publika ocenila ju je najboljom a žiri je dao nagradu njenom reditelju. Publika Borštnikovih susreta u Mariboru dugo joj je aplaudirala, ravnodušni nisu bili ni, poslovično uzdržani, purgeri na Gavelinim večerima u Zagrebu dok su na Bijenalu crnogorskog teatra u Podgorici ustvrdili da kod njih već jako dugo nije gostovala tako uzbudljiva predstava… Isto je reagovala i u publika u Budimpešti, Temišvaru…

Ovako bi mogla da počne jedna od priča o Novosadskom pozoristu/Ujvideki sinhaz… Moglo bi se, umesto “Neoplanta”, upisati i “Opera ultima”, na primer, pa dodati – apsolutni šampion festivala POST u Pečuju/Mađarska. Na istom mestu mogle bi se naći još “Čovekova tragedija”, “Pomorandžina kora”, “San letnje noći”… Ili pak “Čarobnjak iz Oza”, nastao u koprodukciji sa NOMUS-om pre nekoliko godina… Sve briljantne pozorišne koordinate…

Novosadsko pozorište utemeljilo se u poslednjih godinu dana u regionalno referentan teatar. Njegovi glumci, počevši od veterana u nagrađivanju Arona Balaža, Silvije Križan i Emine Elor do – uvek izvanrednih – Ištvana Kerešija, Agote Ferenc, Arpada Mesaroša… mera su glumačke vrednosti za pozorišnu kritiku u nas ali i za publiku ovog teatra.

Sa scene Ujvideki sinhaza govori se mađarski, međutim, sve predstave sa redovnog repertoara imaju simultani prevod na srpski. Tako se na najkonkretniji način pokazuje da je moguće da ljudi međusobno govore i razumeju se. Dovoljno je samo hteti.