MYRTILL MICHELLER & VOJVOĐANSKI SIMFONIJSKI ORKESTAR
Dirigent: DŽIJAN EMIN
Program: veče francuskih šansona
Specijalni gost koncerta: Ištvan Kereši, glumac

Višestruko nagrađivana džez pevačica iz Mađarske, koja peva podjednako savršeno na više jezika – Mirtil Miheler će se prvi put predstaviti našoj publici izvođenjem mahom francuskih šansona, gde su neizostavne i pesme čuvene Edit Pjaf La vie en rose, L’hymne a l’amour, Milord, Non, je ne regrette rien, Padam, Padam, ali i pesme Mišela Legrana i Žaka Brela. Nezaboravne melodije slušaćemo u specijalnim aranžmanima za glas i simfonijski orkestar, koje je napravio ugledni makedonski umetnik Džijan Emin, koji će i dirigovati koncertom. Kao gost programa nastupiće glumac Novosadskog pozorišta Ujvideki Szinhaz – Ištvan Kereši, ovaj put u ulozi pevača.
Svečanoj, prijatnoj i radosnoj atmosferi ovog ekskluzivnog događaja koji će biti održan u Srpskom narodnom pozorištu, doprineće, kao i prethodne godine, naš prijatelj – VINARIJA ERDEVIK. Pre i posle koncerta uživaćemo u kvalitetnim vinima pomenute vinarije koja se nalazi u istoimenom selu u Sremu, na zapadnim obroncima Fruške Gore, a koja proizvodi svoje specijalitete iz sopstvenih vinograda.

Koncert je RASPRODAT!

Novogodišnji gala koncert deo je ciklusa Božićno-novogodišnji koncerti u organizaciji Muzičke omladine Novog Sada, a pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada.

***
Mirtil Miheler rođena je 1972. godine. Završila je studije francuskog jezika i književnosti 1995. godine, a potom je stekla i diplomu na Muzičkoj akademiji „Franc List“ u Budimpešti, na odseku za džez pevanje 1999. Mirtil privlači pažnju javnosti 2000. godine, izvodeći muziku za film The Dreamcar. Godine 2004. objavljuje prvi album sa džez standardima Just Found out about Love. Ubrzo posle toga postaje jedna od najboljih i najpriznatijih vokalnih umetnica u Mađarskoj. Od 2006. sarađuje s gitaristom Tiborom Pinterom, s kojim ostvaruje nekoliko albuma: Same as You (2006), koji je ubrzo posle objavljivanja nominovan za nagradu „Fonogram“ za džez album godine, zatim True Colors (2009) i Voice and Guitar (2011. i 2015). Postaje i glavni vokal popularne TV emisije RTL Klub Dance 2007, a mađarski magazin Magyar Hirlap uvrštava je među 50 najboljih mađarskih mladih umetnika za tu godinu. Od njenih albuma posebno mesto zauzimaju Save the Last Dance for Me (2008), gde Mirtil peva neke od najvećih evergrin i pop hitova, ali u džez maniru, kao i album Rendevú/Rendez-vous, gde izvodi čuvene francuske šansone na mađarskom jeziku. Do sada njeno najuspelije izdanje nosi naslov Swinquistique, s odabranim francuskim šansonama, pop i evergrin pesmama na francuskom i engleskom jeziku u specijalnim aranžmanima – u džipsi sving stilu. Godine 2013. u nemačkom gradu Gronau Swinquistique dobija Zlatnu nagradu za maksimalnu prodaju u Mađarskoj.

Rođen u Skoplju, Džijan Emin je svestrani umetnik s bogatim muzičkim iskustvom. Od mesta vodeće horne u Makedonskoj filharmoniji, visprenih improvizacija na više instrumenata, koje je usavršio u džez muzici, preko dirigovanja brojnim međunarodno priznatim orkestrima, sviranja gitare i klavijatura s rok grupama, pa sve do komponovanja i pravljenja aranžmana muzike za film i pozorište, produkcije albuma i mesta umetničkog direktora mnogih festivala, Džijan svuda daje originalan pečat i otkriva svoju neverovatnu muzikalnost.
Smatra se jednim od vodećih savremenih muzičara u Makedoniji, ali je vremenom stekao i veliki međunarodni ugled. Sarađivao je s vrhunskim muzičarima, kao što su Derik Mej, Huan Etkins, Džef Mils, Fransesko Tristano i oskarovcima i dobitnicima nagrade „Gremi“, među kojima su i A. R. Rahman, Frank London, Malkolm Bern, Vilijam Parker, Bob Stjuart, Frančesko Bearcati, Luka Akino, Đanluka, Peter Herbert, Damo Suzuki, „Air“, Glorija Estefan..
Kao dirigent i producent radio je na više projekata s Detroitskim simfonijskim orkestrom, Melburnskim simfonijskim orkestrom, pariskim orkestrom „L’amoureux“, Flandrijskim simfonijskim orkestrom (Belgija), Makedonskom filharmonijom, Gruzijskim nacionalnim orkestrom, Nacionalnim orkestrom Lorene (Francuska) i dr. Sarađivao je i s Beogradskom filharmonijom, Orkestrom bez granica (No Borders Orchestra), Međunarodnim omladinskim orkestrom „Istok – Zapad“, Makedonskim simfonijskim orkestrom projekta „F.A.M.E.’S.“…
Njegovo ime se pojavljuje na velikom broju albuma. Komponovao je i orkestrirao muziku za više filmova i pozorišnih predstava.

Vojvođanski simfonijski orkestar, do sada je ostvario blizu 100 koncerata, dostigavši značajan nivo muziciranja i zavidne interpretativne standarde. Orkestar privlači na svoje novosadske koncerte u Sinagogi i Srpskom narodnom pozorištu uvek brojnu publiku. Insistiranjem na raznolikosti klasičnog, ponekad i žanrovski šireg repertoara (posebno kada su u pitanju popularniji „gala novogodišnji koncerti”), orkestar se do sada najbolje predstavljao u poznoromantičarskim delima simfonijske i koncertantne literature, pleneći raskošnim zvukom, širokom dinamičkom skalom i raspevanim kantilenama, ali se odlično iskazivao i u interpretacijama kompozicija 20. veka, kao i savremenog domaćeg stvaralaštva. U proteklom periodu uspešno je izveo preko 70 premijernih programa, s učešćem svetski priznatih domaćih i stranih dirigenata. Prema oceni stručnih kritičara, kao i angažovanih gostujućih dirigenata i solista, Vojvođanski simfonijski orkestar dostigao je visok interpretativni nivo respektabilnog profesionalnog ansambla, a po svojoj poziciji u matičnoj sredini redovno učestvuje i na Novosadskim muzičkim svečanostima. Jula 2014. vojvođanski simfoničari su prvi put zakoračili u međunarodne vode i predstavili se na 60. Splitskom ljetu i 65. Dubrovačkim ljetnim igrama. Oba festivalska koncerta izuzetno pozitivno su ocenjena u pisanim i elektronskim medijima. U novembru 2015. orkestar je prvi put zapaženo muzicirao u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, a oktobra 2016. godine na Beogradskim muzičkim svečanostima u istoj sali.

Ištvan Kereši, glumac
Uloge: Kosa, Pac, Judit, Galeb, Istorija komunizma u dva dela, Roki horor šou, Mizantrop, Alabama song, Čarobnjak iz Oza, Marat the Sade, Rozmersholm, Opera ultima, Karneval, Neoplanta, Violinista na krovu, Kneginja čardaša, Piaf marche, Off
Autoportret:
Snovi. Smatram da su veoma zanačajni. Čovek, koji ne sanja taj se miri sa svojom sudbinom i ne napreduje u životu. Snovi nas teraju da ih ostvarimo i tako podstiču da idemo napred.
Podmuklost, pseudoprijateljstvo. Sve što počinje sa PSE – Od ovih pojmova se užasno zgražavam. Nadam se, ne moram mnogo da objašnjavam, naprosto sve ili svako što, odnosno ko nije iskren nema šanse kod mene.
Šarene iskrice-Dečje pozorište. Obožavam da radim sa decom, volim da im prenesem nešto od pozorišne umetnosti, volim da ih naučim nečemu… Volim onaj izvanredni osećaj, kada vidim njihov uspeh na sceni, njihove zadovoljne osmehe na probi, u pauzi. Ponosan sam na njih.
Bogatstvo. Pre duhovno, nego materijalno. Možeš imati novaca, ali ako ne poseduješ unutrašnje bogatstvo, svoju sreću i mir, ti nisi ništa drugo samo jedan nesrećan čovek, ali ako si ispunjen duhovnim bogatstvom ti si srećan i bez zlata.
Đula. Ime moga oca. Nedavno smo ga izgubili i mnogo mi nedostaje. Ovo ime je za mene simbol poštenog i dobrog roditelja. Sa majkom su činili izvanredan roditeljski tandem, hvala im što su moju sestru i mene vaspitavali tako, da postanemo pošteni ljudi.
Vera. U Boga, u svoj rad, u čoveka, u bilo šta… Ako svoj posao radimo bez vere,mi to otaljavamo samo kao bezdušni roboti, bez vere i bez duše ne vredi raditi. Moramo negovati svoju veru, jer ako se ona jednom izgubi, veome je teško povratiti.
Istina. Istina po svaku cenu. N e verujem milosrdnim lažima. Ko laže taj to čini iz kukavičluka. Plaši se da će nekoga uvrediti, ozlojediti i da će možda i samog sebe dovesti u nezgodan položaj. Ali čovek je kukavica i laže. Da, i ja… 🙂
Kritika. Mnogi ne podnose nikakvu kritiku. Ja je volim u svakoj formi. Ne kažem da mi baš prija kad čujem „e, to si zeznuo“, ili „pa ova uloga ti nije mnogo uspešna“, Ali bar znam šta ću morati da ispravim, da stavim na svoje mesto, da što bolje uradim… Naravno, postoje i zlonamerne, pokvarene i štetne kritike, ali glumac ih prepoznaje i ume da ih obradi u sebi. Sve u svemu, po meni je kritika korisna stvar.
Rad. Ja sam u suštini pomalo lenj čovek, ali kada je reč o pozorištu ne poznajem granice. Spreman sam da „život dajem“ za svaku svoju rečenicu kako bi scena, uloga, ceo komad bili uspešni. Naravno, ne uspevam uvek da sve uradim baš najbolje, ali mi ostaje bar uteha, da sam dao sve od sebe.
Mjuzikl. Neko kaže „laki žanr“. Meni je najomiljeniji. Po meni sa pesmom ponekad kazujemo više nego sa pustim rečima. Neko je nekad lepo rekao: U komadu tada posegnemo za pesmom kada više rečima ne umemo da iskažemo svoja osećanja. Po meni je baš tako, ali to nimalo nije lako…