MOZART: REQUIEM

Detalji događaja

  • уторак | 10.03.2015.
  • 20:00
  • Sinagoga

MOZART: REQUIEM
NOVI SIMFONIJSKI ORKESTAR “MAKRIS“
Dirigent: Predrag GOSTA
HOR ORFELIN
Umetnički direktor: Tamara ADAMOV PETIJEVIĆ
Solisti:
Katharina Boschmann, sopran (Nemačka)
Dragana Popović, mecosopran (Srbija)
Miloš Bulajić, tenor (Nemačka)
Krzysztof Szumanski, bas-bariton (Poljska)

Na program: Makris, Holst, Mozart

KONCERT JE RASPRODAT!

NOVI SIMFONIJSKI ORKESTAR “MAKRIS“ osnovan je u Beogradu januara ove godine, a svoj prvi koncert priredio je pre malo više od mesec dana (31. januara). Osnivač i umetnički direktor orkestra je dirigent i čembalista Predrag Gosta, koji već duže vreme živi i radi u SAD-u. Orkestar okuplja prvenstveno mlađe talente i deluje kao zvaničan orkestar Nove beogradske opere, koja je takođe osnovana nedavno – u martu mesecu prošle godine. Stvaranje orkestra je potpomogla Fondacija „Makris“ iz SAD-a, te orkestar zato i nosi ime grčko-američkog kompozitora Andreasa Makrisa (1930–2005), čije godišnjice rođenja i smrti obeležavamo ove godine. Fondacija „Makris“, sa sedištem u Vašingtonu, radi na očuvanju zaostavštine Andreasa Makrisa i pomaže razvoj mladih talenata. Zahvaljujući ovoj fondaciji, Nova beogradska opera i Barokna akademija u Beogradu su pre godinu i po dana dobili na korišćenje novo italijansko čembalo, a već je više mladih umetnika primilo školarine koje su im omogućile da pohađaju majstorske radionice u Beogradu, Rusiji, Nemačkoj i Austriji. Fondacija je svoje delovanje proširila i stvaranjem ovog orkestra, a planira i organizovanje međunarodnog takmičenja za mlade dirigente 2016. godine. Ovo je prvi koncert orkestra u Novom Sadu, i organizuje se u saradnji s Muzičkom omladinom Novog Sada i Vokalnim studijom “Orfelin” povodom obeležavanja 85 godina od rođenja Andreasa Makrisa, koja pada upravo 7. marta, te 10 godina od njegove smrti.

Predrag Gosta je rođen u Beogradu, gde je počeo da svira violinu u svojoj šestoj godini. Osnovne i postdiplomske studije solo pevanja i čembala završio je na čuvenom Koledžu za muziku u Londonu „Triniti“, nakon čega je otišao u SAD na Državni univerzitet Džordžije u Atlanti, gde je završio master studije iz solo pevanja, horskog i orkestarskog dirigovanja. Usavršavao se u Rusiji, Evropi i SAD-u, radeći s dirigentima kao što su Jorma Panula, Gustav Majer, Kolin Meters, Aleksandar Polijaničko, Vladimir Ponjkin, Andrej Anjihanov, Enio Nikotra, Džonatan Bret, Dejan Savić, Milan Načev i drugi. Kao specijalista za muziku 18. veka, Gosta je umetnički direktor baroknog orkestra na istorijskim instrumetnima „Nju Triniti barok“ (New Trinity Baroque) u Atlanti, koji važi za jedan od najboljih baroknih orkestara u SAD-u. Godine 2013. je osnovao Baroknu akademiju u Beogradu, a 2014. i Novu beogradsku operu koja za cilj ima da obogati repertoar u regionu i omogući mladim talentima da svoje umeće pokažu na sceni. Kritike uglednih muzičkih časopisa kao što su Gramofon, Opera, Early Music i drugi opisuju Predraga Gostu kao jednog od najharizmatičnijih mlađih dirigenata u SAD-u. Među orkestrima i ansamblima kojima je dirigovao treba spomenuti Londonski simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar državne kapele „Glinka” iz Sankt Peterburga, moskovski Ruski nacionalni orkestar, Nacionalnu filharmoniju iz Vašingtona i Beogradsku filharmoniju. Od 2008. godine, kao zamenik dirigenta Nacionalne filharmonije u Vašingtonu, Gosta je debitovao na scenama muzičkih centara „Kenedi“ i „Stratmor“. Šef – dirigent je Baleta „Gvinet“ u Atlanti od 2006, a predavao je na Koležu „Oksford“ i Državnom univerzitetu Džordžije u Atlanti. Objavio je desetak kompakt diskova, uključujući i ce-de s Londonskim simfonijskim orkestrom, kao prvi koji je s prostora bivše Jugoslavije dirigovao ovim prestižnim ansamblom.

VOKALNI STUDIO “ORFELIN”, od svog osnivanja 2009. godine, priređuje tematske muzičke projekte, promovišući trajne i uzvišene vrednosti umetničke muzike kroz njeno povezivanje s velikim hrišćanskim praznicima, značajnim jubilejima ili istorijskim epohama. Veći deo ansambla čine članovi poznatog novosadskog Hora „Sveti Stefan Dečanski“, kao i studenti Muzičke akademije, te odabrani đaci Muzičke škole „Isidor Bajić“. Studio u svom sastavu ima simfonijski orkestar, oformljen od profesionalaca i studenata. Ansambl je do sada održao brojne koncerte, uglavnom barokne muzike, na kojima je izvodio kantate, oratorijume i pasije Baha, Hendla, Pergolezija i drugih kompozitora. Inspiracija za ime ansambla bila je renesansna ličnost Zaharija Orfelina (1726–1785), jednog od najznačajnijih, ali i najneobičnijih srpskih stvaralaca. Svojim životom i delatnošću, sa čak 20-ak zanimanja, on se ukazao kao izuzetna metafora ideja i ciljeva studija, a i kao ilustracija samih članova, koji sebe, u svetu u kojem živimo, vide kao moderne nomade i tragače.

Tamara Adamov Petijević se više od dve decenije bavi dirigovanjem, a danas vodi tri hora i dva simfonijska orkestra, koji zajedno broje oko 300 izvođača, mahom mladih ljudi. Kao violinistkinja, dugo je bila aktivna članica simfonijskih i kamernih orkestara, a potom i profesorka tog instrumenta. Dobitnica je nekoliko visokih nacionalnih priznanja za pedagoški rad. Dirigovanje je usavršavala na kursevima širom Evrope, kroz rad sa svetski poznatim dirigentima, a sada je doktorant na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Dobitnica je laskavog priznanja za najbolje dirigovanje u Pragu 2006. Horovi koje vodi nagrađivani su na brojnim domaćim i međunarodnim takmičenjima. Gostovala je u gotovo svim evropskim zemljama, Rusiji i Izraelu, objavila nekoliko notnih izdanja i 20 diskova s mnogim kompozicijama premijerno izvedenim i snimljenim. Intenzivno se bavi istraživanjem duhovne, horske i oratorijumske muzike. Bila je dirigent i predavač na horskim radionicama u Čikagu (SAD), Torontu (Kanada) i Torinu (Italija), član žirija na nekoliko međunarodnih takmičenja i konkursa, kao i prva žena – dirigent i profesor u istoriji Karlovačke bogoslovije od 18. veka.

Katarina Bošman (Katharina Boschmann), sopran, je diplomirala 2013. godine na Visokoj školi za muziku „Franc List“ u Vajmaru. Član je nemačkog pozorišta u Nordhauzenu. Njen repertoar čine barokna dela i dela ranog klasicizma. Tumačila je uloge u operama Orfej (Amor) i Kineskinje (Sivene) K. V. Gluka, Rinaldo (Almirena) G. F. Hendla, Krunisanje Popeje (Damigela) K. Monteverdija i Tako čine sve (Despina) V. A. Mocarta. Nastupala je kao gostujući umetnik u Nemačkom nacionalnom teatru Vajmara i na festivalu „Schlossfestspiele Sondershausen“. Sarađivala je s dirigentima kao što su Kristijan Tileman (Christian Thielemann), Feliks (Felix) Bender i Volfgang Kačner (Wolfgang Katschner), s kojim je prvi put sarađivala na operi Didone delirante (Ana) A. Skarlatija u Teatru „Gete“ (Bad Lauhštet, Nemačka). Nakon toga je i snimila ovu operu za Bavarski radio. Katarina Bošman ima širok repertoar duhovne muzike, i sarađivala je s mnogim stručnjacima, među kojima se izdvaja Ton Kopman. Ove sezone je prvi put pevala opere francuskih kompozitora Ofenbaha i Masnea.

Dragana Popović, mecosopran, je diplomirala solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Mijailovića. Barokni repertoar usavršava s Marijanom Mijanović. Sarađuje s Narodnim pozorištem, Beogradskom filharmonijom, Operom i teatrom „Madlenianum“ u Zemunu, kao i s Novom beogradskom operom. Učestvovala je na Bemusu, Festivalu mladih operskih pevača u zamku Vajkeršajm (Nemačka), „Novi talas“ (Njujork), Festival rane muzike i drugim. Posebno je zapažena u ulogama Rozine i Angeline u Rosinijevim operama Seviljski berberin i Pepeljuga, Dona Elvire i Dorabele u Mocartovom Don Đovanju i Tako čine sve, kao i u ulozi Oktavije u Monteverdijevoj operi Krunisanje Popeje.

Miloš Bulajić je diplomirao klavir na Fakultetu muzičke umetnosti u Vircburgu 2014. godine. Na istom fakultetu je studirao solo pevanje od 2005. godine kod prof. Leandre Overmann (Jelice Čakarević). Od 2012. godine usavršava svoj glas s profesorkom Helenom Šnajderman (Schneiderman). Diplomirao je solo pevanje 2013. godine. Debitovao je 2007. godine u ulozi Don Ramira u operi Pepeljuga Đ. Rosinija, na letnjem operskom festivalu Muzičke omladine Nemačke. Opera je izvedena u Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, kao i u pariskoj operi „Palais Garnier“ pod dirigentskom palicom Bruna Kampanele. Igrao je i grofa Almavivu u Seviljskom berberinu Đ. Rosinija. Za njega je zanimanje pokazala i londonska Kraljevska operska kuća „Kovent garden“. Gostovao je na scenama Komične opere u Berlinu, pariske „Comique“, Dižonske opere, operskih pozorišta u Frajburgu, Pforhajmu i dr., kao i na festivalima u Verbijeu u Švajcarskoj, Salcburgu i Bregencu u Austriji i Pezaru u Italiji. Sarađivao je s dirigentima kao što su: Alesandeo de Marki, Patrik Lange, Valerij Gergijev, Antonelo Alemandi i Alberto Ceda.
Nastupao je kao solista na koncertima s orkestrima i horovima širom Nemačke, Italije, Španije, Danske, Češke, Francuske i Engleske. S berlinskim pozorišnim ansamblom „Nico and the Navigators“ je kreirao scensku interpretaciju Rosinijeve Male svečane mise. U sezoni 2014/15. sleduju gostovanja u pozorištima u Francuskoj, i u Visbadenu.

Kšištof Šumanski (Krzysztof Szumanski), bas-bariton, je studirao na Akademiji „Fredrik Šopen“ u Vršavi i u Nacionalnom operskom studiju u Londonu. Bio je član Programa za mlade umetnike „Jette Parker“ u Kovent gardenu. Nastupao je s Evropskom baroknom akademijom u Francuskoj, Portugalu i u Holadniji. Od 2008. godine je član ansambla Nemačke opere u Berlinu, gde je pevao uloge u operama Figarova ženidba (Figaro) V. A. Mocarta, Pepeljuga Đ. Rosinija, Toska Đ. Pučinija, Karmen Ž. Bizea i dr. Nastupao je i na festivalima, među kojima se izdvaja „Šopen“ u Poljskoj, kada je pevao s Filfarmonijom Poznanja. Treba da ostane zabeležen i njegov nastup s Berlinskim filharmoničarima.