Sinagoga, 20,00

VOJVOĐANSKI SIMFONIČARI

Dirigent: Phillip PICKETT (Velika Britanija)

Solisti: Lidija i Sanja BIZJAK,klavir (Srbija, Francuska)

Program: Rossini, Mendelssohn, Haydn

Laureat Međunarodnog konkursa u Dablinu 2000. godine, pijanistkinja Lidija Bizjak (Beograd, 1976) ponela je laskavu titulu “Zvezde u usponu” (Rising stars) 2000/01. i u okviru istoimene turneje nastupila na devet koncerata - u Njujorku (Carnegie Hall), u Londonu (Wigmore Hall), u Beču (Musikverein), u Amsterdamu (Concertgebau), u Parizu (Cité de la Musique), u Atini, Kelnu, Briselu i Birmingemu. Posle osvajanja konkursa “Pre scene” (Avant-scène) na Pariskom konzervatorijumu, tokom 2002. godine izvela je Ravelov Koncert za levu ruku u sali Cité de la Musique u Parizu i Šopenov Drugi koncert na Festivalu u Lonu (Francuska). Učestvovala je i na festivalima kao sto su Lokenhaus (Austrija), Prasa-Kouvu (Engleska), Rok d\'Anteron, Folle journée u Nantu, Monpelje, Noan, Kolmar, Perigor-Noar, Kasi, Juventus u Kambreu (Francuska), Martinu u Pragu, Sarlotsvil (SAD), Bemus itd. Diplomirala je i završila poslediplomske studije na Pariskom konzervatorijumu sa prvim nagradama iz klavira (prof. Zak Ruvije) i iz kamerne muzike (prof. Moris Burg), kao i na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (A. Šandorov). Brojne nagrade na takmičenjima za mlade pijaniste, kao i Oktobarsku nagradu grada Beograda, osvojila je vec u nižoj i srednjoj školi (prof. Zlata Maleš). Dobitnik je i nagrade za najbolje izvođenje Prelida Milana Mihajlovića na prekinutom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu, marta 1999. godine. Usavršavala se sa umetnicima kao što su Marej Peraja, Leon Flajser, Ferenc Rados, Arie Vardi, Aleksandar Lonkvic, Aldo Cikolini. Nastupala je kao solista s orkestrom Kapitol iz Tuluza i orkestrom iz Pikardije, Simfonijskim orkestrom RTV Irske, Gudačima Svetog Đorđa i svim simfonijskim orkestrima u Beogradu. Francuska kritika je veoma toplo primila njen prvi kompakt disk sa sonatama Šuberta i Šumana ("Lyrinx"), dodelivši tom izdanju priznanje "Diapason découverte" novembra 2006.
"Samo kao kod najvećih, Lidija Bizjak nalazi pravu meru između lepog i oporog, oklevajućeg i odlučnog, simfonijskog i čisto pijanističkog. Bez suvišnih efekata, bez površnosti. Samo muzika. I to kakva! ".
Jacques Drillon, Nouvel observateur
"Klavir Lidije Bizjak zvuči kraljevskom punoćom, bez grubosti, sa trajanjem zvuka koje dovoljno govori da ova mlada umetnica podjednako neguje ljubav prema svom instrumentu koliko i prema muzici koju svira."

Sanja Bizjak (Beograd, 1988) okružena je muzikom od najranijeg detinjstva. Počinje da uči klavir u svojoj šestoj godini u Muzičkoj školi Kosta Manojlović u Zemunu, gde završava nižu i srednju školu.
Uz profesorku Zlatu Maleš, s kojom muzički odrasta sve do svoje dvanaeste godine, izuzetno brzo napreduje i već sa osam godina izvodi Hajdnov Koncert u D-duru u sali Kolarčeve zadužbine. Potom sledi niz solističkih koncerata, saradnja s Beogradskom filharmonijom, filharmonijama iz Esena, iz Avinjona, Ukrajinskim simfonijskim orkestrom, orkestrom Vojske Jugoslavije, Gudačima Svetog Đorđa, nastupi u bivšim jugoslovenskim republikama, Rusiji, Francuskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Austriji, Italiji, Nemačkoj i Mađarskoj, kao i brojna snimanja za radio i televiziju u tim zemljama.
Iskustvo stiče i na takmičenjima za mlade s kojih se vraća s visokim priznanjima od kojih su najznačajnija: prve nagrade u Bukureštu (Međunarodno takmičenje Muzičke omladine), Parizu (J. S. Bach i N. Rubinstajn), Košicama, druga nagrada u Novgorodu (S. Rahmanjinov), prva nagrada na takmičenju C. Czerny u Pragu i nesumnjivo najznačajnija do sada, druga nagrada na takmičenju V. Horovic u Kijevu 2003. godine.
Sa dvanaest godina postaje student Pariskog konzervatorijuma (Conservatoire National Superieur de Musique de Paris) u klasi profesora Zaka Ruvijea, kao najmlađa u svojoj generaciji i stipendista francuske vlade. Godine 2004. završava studije u Parizu s najvišom ocenom (1er prix de piano) da bi usavršavanje nastavila na Akademiji u Gracu s Aleksandrom Sacem, kao i s uglednim muzičarima, kao što su Moris Burg, Menahem Presler, Oleg Majzenberg, Ferenc Rados i Igor Lasko. Od 2008. nastavlja školovanje u klasi Eliso Virsaladze u Minhenu.
Prvi solistički koncert imala je 2006. godine u renomiranoj pariskoj sali l\'Auditorium du Louvre. Od tada nastupa na solističkim i kamernim koncertima na najznačajnijim festivalima u toj zemlji.

Klavirski duo Lidija i Sanja Bizjak prvi put je nastupio 2002. godine s Beogradskom filharmonijom u Mendelsonovom Koncertu u E-duru. Posle zapaženog resitala na festivalu u Lonu (Francuska) 2004. godine, sestre Bizjak primljene su na poslediplomske studije kamerne muzike na Pariskom konzervatorijumu (klasa profesor Zak Ruvije).
Kao laureati takmičenja Avant scène u Parizu 2005, svirale su Mocartov Koncert za dva klavira i orkestar u dvorani Cité de la Musique. Slede nastupi s orkestrom Kapitol iz Tuluza i orkestrom iz Pikardije, zatim resitali u renomiranim pariskim salama Thêàtre de Mogador, Salle Gaveau, Auditorium Musée d\'Orsay, kao i nastupi na festivalima La Roque d\'Anthéron, Folle Journée u Nantu, Auvers-sur-Oise, Sully, Nohant Lisztomania u Châteauroux itd.
U Beogradu su s Gudačima Sv. Đorđa i Matom Bekavcem izvele koncerte za dva klavira Baha i Mocarta i imale zapažen resital na festivalu BEMUS 2006.
Na međunarodnom takmičenju klavirskih dua ARD u Minhenu, 2005. godine, duo je osvojio dve specijalne nagrade.
Lidija i Sanja Bizjak su laureati programa Déclic za 2006. godinu, programa francuske vladine organizacije Cultures France za promociju francuske kulture u svetu, što im je omogućilo snimanje diska s delima Mocarta, Šuberta, Pulanka, Žolivea i Lutoslavskog. Takođe su snimile disk za Fondaciju Meyer i Pariski konzervatorijum, s delima za dva klavira Mocarta, Šumana i Bramsa.

Filip Piket, dirigent
Muzički direktor i osnivač ansambala New London Consort i Muzičari Glob teatra , ubraja se u najeminentnije zagovornike autentičnog stilskog izvođenja, posebno uvaženog kada je u pitanju ranobarokni, ali i klasičarski i romantičarski repertoar. Danas gost dirigent vodećih simfonijskih orkestara i operskih kuća, karijeru je započeo kao trubač (posebno kao interpretator visokih solističkih partija Bahovih i drugih baroknih kompozicija), a zatim i kao jedan od veoma cenjenih flautista i solista s orkestrom St. Maritn in the Fields, Poljskog kamernog orkestra, Engleskog kamernog orkestra, ansambala London Mozart Players i English Concert. Piket je 1972, kao 22. godišnjak, postao profesor flaute i stare muzike na londonskoj Gildhol školi i kao stručnjak za izvođenja na autentičnim instrumentima, ostvario bogatu diskografiju kao solista i kamerni muzičar, posebno posvećen delima italijanskih kompozitora 17. i 18. veka i koncertima Vivaldija i Telemana. Redovni gost dirigent francuskih, danskih i holandskih orkestara, zatim i svih uglednijih ansambala Čikaga, Meksika, Osla, Barselone, Roterdama, Španije, Bostona, Piket će već marta ove godine voditi novu produkciju Mocartovog Don Đovanija u Nacionalnoj operi u Meksiku. Zapažena su bila i njegova izvođenja nove postavke Monteverdijevog Orfeja u Lionskoj nacionalnoj operi, kojeg je ranije snimio ekskluzivno za kuću Decca, za koju je načinio preko 40 kompakt diskova, uključujući Bahove Brandenburške koncerte, orkestarske svite i Božićni oratorijum, kao i Vivaldijevu Gloriju. Zajedno s Muzičarima Glob teatra ostvario je seriju diskova engleske pozorišne muzike za Philips Classics. U istom londonskom pozorištu deluje kao direktor rane muzike, a nekoliko godina je kao osnivač, bio i direktor Aldeburgškog festivala za ranu muziku, o kojoj je objavio niz publikacija i programskih komentara, kao i naučnih radova.